Ima para za Komercijalnu banku

Bez autora

Mar 15 2012

Država je odlučila da zadrži većinski udeo u Komercijalnoj banci. Za to će, već narednog meseca, iz budžeta biti isplaćeno 11,57 milijardi dinara, odnosno 102 miliona evra. Upravni odbor ove banke je odlučio da na skupšitini zakazanoj za 4. april emituje akcije koje će otkupiti država i tako zadržati većinski udeo od 42,6 odsto. Drugi najveći akcionar, Evropska banka za obnovu i razvoj, ostaje na istoj poziciji, sa 25 odsto udela. Pre dve godine započeta je dokapitalizacija naše najveće banke, kada su EBRD, IFC, nemački DEG i međunarodni Svedfond uložili 120 miliona evra, a država zadržala pravo da do kraja 2012. godine prati ovo ulaganje i ostane većinski vlasnik. Ovogodišnjim zakonom o budžetu, za ulaganje u Komercijalnu banku predviđen je iznos od oko 100 miliona evra. U pregovorima oko prve revizije aktuelnog aranžmana sa MMF, misija Fonda konstatovala je da to nije dobro, jer se čitav posao vrši dodatnim zaduživanjem države.

Država je odlučila, kako "Novosti" saznaju, da zadrži većinski udeo u Komercijalnoj banci.

Za to će, već narednog meseca, iz budžeta biti isplaćeno 11,57 milijardi dinara, odnosno 102 miliona evra. Upravni odbor ove banke je odlučio da na skupšitini zakazanoj za 4. april emituje akcije koje će otkupiti država i tako zadržati većinski udeo od 42,6 odsto. Drugi najveći akcionar, Evropska banka za obnovu i razvoj, ostaje na istoj poziciji, sa 25 odsto udela.

Pre dve godine započeta je dokapitalizacija naše najveće banke, kada su EBRD, IFC, nemački DEG i međunarodni Svedfond uložili 120 miliona evra, a država zadržala pravo da do kraja 2012. godine prati ovo ulaganje i ostane većinski vlasnik.

Ovogodišnjim zakonom o budžetu, za ulaganje u Komercijalnu banku predviđen je iznos od oko 100 miliona evra. U pregovorima oko prve revizije aktuelnog aranžmana sa MMF, misija Fonda konstatovala je da to nije dobro, jer se čitav posao vrši dodatnim zaduživanjem države. S druge strane, predstavnici vlasti tvrde da je apsolutno neracionalno da država u vremenu krize prepusti većinsko vlasništvo nad jednom od najmoćnijih ovdašnjih banaka. Ipak, ne spore da će jednog dana, kada se finansijska kriza stiša, doći vreme i za prodaju (ali dobru) većinskog vlasništva u ovoj banci. Prošle godine Komercijalna banka ostvarila je dobit od oko 3,5 milijardi dinara, ili za gotovo 40 odsto više nego u prethodnoj godini. U protekle tri godine profit je veći od 100 miliona evra i taj novac se uplaćuje u budžet.

Argumenti države su i da je Komercijalna banka u okviru mera Vlade pod povoljnijim uslovima kreditirala i privredu i stanovništvo, kao i da u toj banci najveći broj građana štedi. Zbog toga je važno da ta banka bude stabilna i sigurna.

Prodaja

Prema pojedinim najavama, Komercijalna banka bi trebalo da bude prodata do kraja 2015. godine. Zvaničnici to još nisu zvanično potvrdili, ali, kako kažu, kada bude doneta odluka, država će ostvariti veći prihod ukoliko ostane u većinskom državnom vlasništvu.

Ocenite tekst